ДВЕ ТРЕЋИНЕ МИЛЕНИЈАЛАЦА У СРБИЈИ ПРИЗНАЈЕ ДА НЕ ЗНА С КИМ КОНТАКТИРА ПРЕКО МРЕЖА У обућара криве пете, у ИТ зналца интернет наивност
Као прва генерација која је одрасла уз друштвене мреже, миленијалци се поносе својом технолошком оспособљеношћу.
Наиме, према резултатима анкете, у Србији 66% њих сматра да су дигитално најписменији чланови својих домаћинстава. Ипак, превелика самоувереност изгледа да ипак јесте без основа: шест од десет (61%) испитаника, односно две трећине младих, рођених од 1981. до 1996. године признаје да не проверава увек аутентичност својих дигиталних контаката.
Ово је значајан податак ако се узме у обзир да је скоро две трећине (65%) миленијалаца у Србији имало контакт с особом за коју верују да је лажно представила или искривила свој прави идентитет на интернету.
Дубља анализа открива да је више од једног од десет (13 посто) миленијалаца у Србији у неком тренутку користило лажно име, креирало лажни профил или се свесно представљало као неко други на друштвеним мрежама. Ова статистика је у нивоу са глобалним просеком (14 посто) и указује на забрињавајући тренд: дигитално лажно представљање није резервисано само за злонамерне појединце, већ је понашање које одређени број миленијалаца и сам примењује. Зашто, то је већ питање за психологе.
- Када имплицитно верујемо сопственој дигиталној вештини, можемо превидети могућност да други нису онакви каквима се представљају. У неким случајевима, особе с израженим нарцисоидним, психопатским или макијавелистичким особинама могу искористити то поверење, користећи тактике попут кетфишинга и других облика обмане – рекла је Рут Гест, сајберпсихолошкиња и оснивачица игре за безбедност на друштвеним мрежама Sersha.“
Да подсетимо, кетфишинг је облик онлајн преваре у којем особа створи лажни идентитет на интернету, најчешће на друштвеним мрежама, апликацијама за упознавање или преко мејла, са циљем да некога емоционално заведе или стекне његово поверење, да дође до новца, интимних података, фотографија или других користи, али и манипулише нечијим осећањима (понекад и из досаде или освете).
Последице таквог понашања су очигледне – 35 посто миленијалаца извештава да су имали негативна искуства због погрешно указаног поверења на интернету, а 72 посто наводи да су због тога мање склони да верују и остварују односе онлајн. Ипак, највеће изненађење представља чињеница да скоро половина миленијалаца у Србији (43 посто) каже да и даље верује информацијама које се деле унутар њихових онлајн заједница. Дакле, не верујем профилима, али верујем ономе што говоре - здраво за готово и даље влада интернетом.
- Као главни дигитални администратори у домаћинствима широм света, миленијалци сами морају препознати и решавати наивност и неоправдано самопоуздање које карактеришу њихову генерацију. Њихова улога превазилази личну употребу и укључује утицај на ширу онлајн заједницу кроз управљање дигиталним животима других - каже Марк Риверо, водећи истраживач безбедности у Глобалном тиму за истраживање и анализу компаније Касперски.
Кетфишинг и као кривично дело
У многим земљама, кетфишинг сам по себи није увек кривично дело, осим ако укључује превару, уцену, крађу идентитета, сексуално узнемиравање или злоупотребу деце. У Србији, ако се кетфишинг користи у сврху преваре или навођења малолетника, може бити кривично дело.
- Проактивним корацима, као што су проверавање идентитета, управљање личним подацима и континуирано информисање о сајбер претњама, миленијалци могу задржати контролу над својом дигиталном безбедношћу и смањити ризик од обмане. Навике које развијају не штите само њих саме, већ постављају и стандард за млађе генерације и мање дигитално писмене кориснике, учвршћујући културу опреза у све обмањивијем онлине окружењу.
Кетфишер обично користи туђе фотографије са интернета (често модела, војника, лекара, итд.), фабриковане биографије (нпр. да су у иностранству, да не могу да причају телефоном), избегава видео-позиве или сусрета уживо (увек „нешто искрсне“), а најчешће тражи новац уз причу о болести, несрећи, послу који је пропао.
Шта је решење? Добро проверавајте с ким контактирате и о чему причате. Ако је у питању дељење информација, потражите друге изворе. Ако вам је особа с којом контактирате сумњива, проверите њене контакте – можда ћете наћи некога ко је познаје у стварном животу.
Овакво понашање можда делује параноично, али се врло често дешава да на друштвеним мрежама обитавају предатори који скупљају пратиоце пажљивим кампањама (запрате гомилу људи, они им узврате запрат, ови их касније скину с листе), и све поруке којима извлаче информације или новац, обављају иза леђа јавности (телефоном, Вајбером, Ватсапом, приватним порукама). – каже једна од жртава кетфишинга, који ју је коштао око хиљаду евра, лепо распоређено на неколико месеци дружења.
– Отворите четворе очи, и поредите информације које вам даје о себи. Ако нађете неслагања, бежите главом без обзира. Сирота девојка у невољи сигурно нема новца за два телефона, од којих је један ајфон.